Prvo, hajde da razumemo osnovne karakteristike RS232 i USB-a. RS232 je tradicionalni standard serijske komunikacije koji postoji decenijama. Obično se koristi za povezivanje računara i eksternih uređaja, kao što su modemi, štampači i serijski miševi. RS232 koristi serijski prijenos podataka, što znači prijenos podataka bit po bit. S druge strane, USB (Universal Serial Bus) je moderniji komunikacioni standard koji ima za cilj da obezbedi veće brzine i širu kompatibilnost uređaja. USB podržava istovremeni prijenos više bitova podataka, tako da se više bajtova podataka može poslati u jednom prijenosu.
Što se tiče brzine, USB je obično brži od RS232. USB ima više verzija, od kojih svaka nudi različitu maksimalnu brzinu prijenosa. USB 2.0 može doseći do 480 Mbps, dok su USB 3.0 i USB 3.1 brži, dostižući 5 Gbps odnosno 10 Gbps. Nasuprot tome, brzina prenosa RS232 je obično niža, obično oko 115,2 Kbps. Stoga, u smislu čiste brzine prijenosa, USB je obično brži.
Međutim, da bi se sveobuhvatno procenio njihov učinak, potrebno je uzeti u obzir druge faktore. Prvo, RS232 je obično pogodniji za komunikaciju na velikim udaljenostima, dok USB ima relativno kratku udaljenost prijenosa. Ovo čini RS232 praktičnijim u određenim specifičnim scenarijima, kao što su situacije u kojima je potrebna komunikacija na daljinu između uređaja.
Drugo, RS232 je asinhroni komunikacijski protokol, dok USB može podržavati i sinhroni i asinhroni način komunikacije. Asinhrona komunikacija znači da se podaci šalju u nepravilnim intervalima, dok sinhrona komunikacija sinhrono šalje podatke prema signalima sata. U određenim specijalnim aplikacijama, asinhrona komunikacija može biti prikladnija, a RS232 ima prednosti u tom pogledu.
Osim toga, USB je obično lakši za korištenje i konfiguraciju. Prilikom uključivanja i isključivanja uređaja, USB uređaji se automatski otkrivaju i konfigurišu od strane sistema, dok RS232 obično zahtijeva ručnu konfiguraciju. To čini USB lakšim za korištenje i prednostima plug and play.
